Sve je dobro što se dobro svrši https://blog.dnevnik.hr/zagi90davolica

subota, 10.01.2009.

Nova godina a s novom godinom dolaze i novi problemi

Hmmmmmm kako da ovo započnem,pa mogla bi prvo s lijepim stvarima,hehe ajde Nova Godina predobro smo se zabavili,proveli,proslavili i Majin rođendan, hehe naša Majica je napunila 17god. hehe Iako Tomek nije dočekal Novu hehe tj je ali u krevetu s kantom pored sebe,joj joj
Prespavala sam kod Dade po prvi put u životu,hehe joj joj i odma sljedeći dan pokupila prehladu zbog spavanja na podu,ali nije bitno, bitno je da smo se odlično proveli hehe jedino kaj se nisam naspavala,a kako to obično biva nisam ni doma spavala dok nisam navečer išla spavati
Sljedeći dan tj 02.01. je bila naša godišnjica (Dadina i moja),i kao nismo se trebali vidjeti ali ipak išli smo na kavu s frendovima pa smo se ipak vidjeli,ono tako je to hehe,i naravno sve je bilo super krasno,ono lijepi pokloni svakome se svoj poklon svidio i to je bilo jako bitno........... Al ipak moram se pohvaliti Dado hvala na narukvici predivna je hehe A očito se i njemu jako svidio lančič jer ono samo jedan dan ga nije imao i ono brijem da je šižio bez njega hehe , ono to mu je ko neznam,neznam kakvu bi usporedbu dala s tim lančićem,hehe jedino što ne spava s njim i ne kupa se s njim hehe još i to fali pa da se mogu oženiti........... šalim se naravno,tu čast možda jednog dana ću imati ja,ali nikad se nezna.
No da nastavim svoju priču,u ponedeljak smo išli na kavu s njegovim Musom i Tenom(Musovom curom) ali onak iznenađenje, Tene nema, Mus u centru pažnje a oko njega još tri il četiri dečka ne sječam se više hehe,joj al Mus može brbljati, ono gori je od neke babe. Joj ja bila tamo jedina cura i umirala sam od dosade,ali ono svi šute samo Mus brblja,i najbolje od svega svi bulje u njega ko da je bog, hehe ,ono nemreš vjerovati, al nije mi toliko smetalo da sam jedina pripadnica ženskog roda, i da ovaj brblja do besvjesti nego to da me Teddy uopče nije primječivao,mislim da kad bi otišla nitko i nebi skužio, i onak idemo domeka i onda se sjetio da mu dam pusicu,ono pa nije ti trebalo dva sata pa mu ni sljedećih dva sata neće trebati.
Baš sam se osječala ono ko da ne postojim, onako kad mu paše dobije kad ne paše nit ne traži , joj baš ko potrošna roba sam se osječala ali nema veze,ja ipak pređem prek toga,jer ono ipak nije dugo vidio frenda i moro je upit svaku njegovu riječ,hehe................
U srijedu je bio kod mene doma, i za čudo božje,njemu je bilo dobro, jer prije se žalio zašto moramo biti dolje sa mojima al sad mu je bilo dobro,hmmmmm to mi je u početku bilo čudno al ajde prihvatila sam to nekako,kako bi se reklo prožvakala sam i to
I onda je došo četvrtak,dogovorili smo se da čemo otići kod Lucije u bolnicu da je malo posjetimo da joj nije dosadno tako jako, na putu do Nove nas je sljedio Đurić, i onda smo skupa išli,onak ova dvojca hodaju ko da trče a ja ih nemrem pratit i nit ne pokušavam nego hodam svojim tempom,i eto tako su oni par puta zastajali da me dočekaju,ono ko da je tako teško usporiti,joj joj , i stigli mi tamo,popeli se i došli do Lucije,hehe cijela rodbina joj je bila tamo,hehe joj a jadna nije se smjela smijati a ovi samo baljezgaju gluposti i ono ko se nebi smijao njihovim šalama ako se može nazvati šalama, hehe, poslje su joj došli teta i tetak policajac, Đurić se usro od straha ali dobro preživio je, poslje smo išli na kavu,ono da se Luce malo prošeće a ne da stalno bude u četiri zida,hehe, Đurić je već bio otišo kad smo se vračali gore, i onda su padale glupe šale i s moje i s Dadine strane,ono a jadna Luce sam što nep ukne od smjeha joj joj , ali jedna rečenica s moje i njegove strane nas je obadvoje povrjedilo,eh ja njemu rekla da mu nikad neću doći u bolnicu ni mrtva,a on meni da sam ja njemu kazna koju mu je bog dao,eh možda njega ovo moje nije ušutkalo alo mene njegovo je,eh a najbolje je kada se praviš da je sve u redu,heh , ali na putu do okretišta ono mrkla tišina ko da je netko umro baš ono nekako onda nisam htjela imati ništa s njim,baš apsolutno ništa,neznam kako se on osječo i to nikad neću moći znati al ono nikak nije bilo lijepo...........joj baš sam htjela da me zemlje proguta ,heh dok smo tamo stajali i on me onako grlio a ja mrtva hladna,heh to je bilo negdje glupo gledati,jako glupo. U busu sam pokazala malo suosječanja prema njemu,i onak mu se osmjehnula kad je izlazio ali ipak nije mi bilo do sreče. Sve je bilo normalno do jučer navečer,dok se nismo posvađali oko toga,joj joj mislim da bi čak i rekao te dvije riječi da sam ga još malo pritisnula,i ovako je bio na rubu barem ja tako mislim,ali ipak riječi su njegova specijalnost,to jako dobro znam da na riječima je jako dobar eh,tako je to............... Nisam zaspala do 4 ujutro tek sam onda išla spavati,heh imala sam društvo do 3 al poslje bila sam sama,samo ja i telka,kako ironično,ono kad najviše trebaš nekoga onda nikoga nema. Danas cijeli dan nismo pričali osim par poruka, i to bi je bilo ono dali ćeš doći danas ili ne,eh , nisam išla,i od onda nismo pričali jedino nešto malo na shaiyi dok mu nisam rekla da nek prestane,da ne želim pričati s njim,možda mi je to bila pogreška ali neka,ako sam već sama neka se tako i osječam,znaš ono ne treba mi nitko mogu ja i sama,ali nešto jučer me bilo razvedrilo barem na pola sata.A to je bio jedan moj frend,hehe čupo moj,on me natjero da se malo smirim i da razmišljam pozitivno,da ništa i nitko nije vrjedan mojeg tugovanja,u tome je bio u pravu donekle,da nesmijem nikada pokazati što zapravo osječam,nego biti oštar i čvrst,da ću samo tako moći preživjeti u ovome svijetu,eh................ali ipak osječam se ko da nikoga nemam a nitko nit nezna kako je meni čak ni Alen kojemu sam rekla što se događa,nikome nisam rekla što se događa u meni,ma tako je i bolje,sama i tužna,ko da je nekome i stalo,a ako i je ne zavrjeđujem to,zapravo to nit ne želim,ne želim da me netko žali i da suosječa samnom,ponekad je bolje biti sam u tišini i mraku svoje vlastite sjene,heh dok ne poludiš..................................................................

četvrtak, 30.10.2008.

Hmmmmm,već se dugo nismo čuli.........

Pa što se dešavalo u ovih proteklih mj dana, puno toga, osim suza i tuge ništa korisno, škola ide dobro donekle, jedva čekam krja polugodišta i svoj 18 rođendan naravno, znam da sam malo sebična, ali ipak 18 se jedanput slavi, jooooooooooooooooj jedva čekam, hehe, dobro prolupala sam, ali tko i nebi u mojoj koži............
Eh sad jedan petak malo je falilo da svom dragom kažem zbogom zauvijek, baš je bio sebičan, samo misli na svoje osječaje, a neznam više koliko je puta rekao da će se promjenjiti, ali se nije promjenio, i najbolje od svega to je bilo zbog jedne stvarčiće koju mi nikad nitko nije rekao u životu, osim njega naravno, no dobro ja sam to njemu nabila na nos, i imam i pravo to napraviti, ono on je on bio povrjeđen da sam mu to rekla, ali nije mislim onda kada je on to meni rekao kako sam se ja osječala, glavno da su njegovi osječaji bitni, moji nisu, tj on se nije ni potrudio promjenjiti,i tu većer samo sam mu rekla kako sam se ja osječala i otišla, sljedeći dan nisam niti jednu riječ prozborila s njima do navečer. I to je bilo ono aha, dobro, super i tako to, i samo sam nakon par minuta otišla, on se ponašao ko da ništa nije bilo, zato jer je naviknut na to da ja njemu sve odjednom oprostim, a najbolji mi je kada mi kaže oprosto, samo to i zna reći, joj kako mi je dosta tog njegovog oprosti, no uglavnom odma je poslao poruku da zašto sam ja otišla i tako to.
Kada sam došla i rekla mu sve što sam imala za reći, njemu nije bilo jasno na koji je to on način bio sebičan, ali nisam ništa bolje ni očekivala od njega........
Zadnje što sam bila rekla bilo je ovo - Samo me pusti na miru. - , taj trenutak sam tako i mislila, a u mislima malo mi je falilo da mu kažem da mi je dosta, dovoljno mi je patnja i suza zbog njega, pa nikada u životu nisam bila toliko tužna, dobro možda i jesam ali to su ipak bila druga vremena, hehe......
Ali ipak prešutjela sam, nisam to rekla, jer pokajala bi se, ma koliko ja bila jaka ipak bi se pokajala, a znam da u takvim trenutacima baš i nisam pri sebi pa onda ono, u stanju sam da svašta učinim, ali to sada nije ni bitno..... Joj i tako je to bila, ali ipak oprostila sam mu ko i uvijek, a ponekad se čak osječam i glupom što mu toliko osječam.
Joj a najgore mi je što sam se neki dan sjetila nečega što mi je zauvijek obilježilo život time što sam ja jedinica, ono to me tako pogodi svaki put kada se toga sjetim, nije mi jasno kako život može biti tako okrutan i pustiti da umre tako malo stvorenja, a to se uvijek meni mora desiti, jao žašto ja ne mogu biti sretna, a tako sam se veselila tada da ću imati maloga brata, tada me to nije tako pogađalo, a sada čim pomislim na to suze samo krenu i to bez moga dopuštenja, ja ne vjerujem kakva sam ja postala, samo mi reci jednu riječ i ja sam gotova, a i ovo u Zg, ma ovaj grad je postao ratna zona, više nigdje nisi siguran............
Prije par dana nešto me spopalo neznam ni sama točno što, nešto mi je dignulo tlak i baš sam bila tako hladna prema njemu, i to samo zbog toga jer se on šalio samnom, tj. nešto smo pričali i rekla sam mu da ide kvragu, i on je to odma okrenuo da ga ja tjeram,i da on ide, i dobro ako hoće neka ide, i nije otišao i stalno sam ga bockala kaj još tu radiš, ono ja ću se praviti da si otišo i zblockat ću te, i on je valjda mislio da se šalim neznam ja kaj je on mislio, no uglavnom ja sam ga zblockala, i to je odma bila baš lijepo od tebe, hvala lijepa itd, ono ja sam mu lijepo rekla on me nije slušao i sad sam ja ispala najveće đubre na svijetu ko i uvijek, dok je on najveće nevinašce, i ono uvijek njega svi iskorištavaju i on uvijek ispašta za svoje i moje grijehe, i tako dalje.
No to bi bilo sve za danas, ubuduće ću više pisati da slučajno ne smotam sve događaje,hehe........

utorak, 23.09.2008.

Joj kako je vrijeme užasno

Isuse,dugo već nisam ništa napisala, i fali mi već pisanje, makar se nikad ne umorim pišući, hehe,ali ipak ponekad mi je bolje kad pišem i trošim vrijeme na nešto korisno i to mi je drago, ono ispušem se pišući ako sam ljuta ili iživcirana,iako nitko nebi reko da sam tip čovjeka koji voli pisati, ali ponekad stvarno imam potrebe nešto napisati,hehe eto svaki put kad nešto napišem otkrivam nešto novo o sebi.......
Jučer sam lijepo popričala sa svojim teddy-em, i to je baš bilo ono ok, a tema nam je bila zajednički život, isuse onako pa malo je prerano za takvo što, onak al opet imam osječaj ko da sam si već isplanirala život, onak to nije normalno jer ne volim planirati unaprjed jer uglavnom mi sve propadne, a ovo stvarno ne želim da mi propadne, joooooooooj jako mi je stalo do njega, jakoooooooooooooooooo i ne želim ga izgubiti svojim glupi planiranjem, ono želim nastaviti život s njim i s nikim drugim, sada tvarno znam da je on onaj pravi, da da on je onaj pravi, iako sam još prije par mj mislila da je moja ljubav, ali da ga neću moći voljeti više od onog prethodnog, zapravo zavarala sam samu sebe, ali sada sam napokon shvatila da je on onaj pravi i da ga volim više od onoga, i to mi je tako drago, ono mi ljudi smo tako komplicirana bića, i stvarno nam treba vremena da shvatimo neke bitne stvari, joj ponekad mogu reći sama sebi da sam glupa, ono ponekad se tako i ponašam, onak blesava sam, hehe a ako me slučajno dragi čuje, onda sam nadrapala, kada me pogleda sa onim svojim okicama, joj kako ima lijepe okice, onim slatkim zanosnim pogledom, jaoooooooooooo, sva se rastopim, ali opet tada ima i malo ljutnje, hehe zapravo to nije ljutnja nego nešto kao pogrdba ono zašto to govorim o sebi itd itd
U subotu sam se prehladila i to ono pošteno, hehe, i danas mi je drugi dan što nisam bila u školi, jao kako mi fali, posebno zbog toga što ne vidim svoje društvo, a i rađe bih bila u školi nego doma bolesna, katastrofa, ono mrzim biti bolesna, dragoga si nisam vidla od subote i sad ovoga danas me nazvo i pita kao jel bi došla malo do grada da odemo na kavu, a kako da dođem kad sam bolesna i trebala bih biti doma i odmarati se, i onda mi se na kraju smije a tako mi se slatko nasmije, a zapravo nit neznam zašto se ovaj put nasmijao, hehe.......
A baš mi fali, joj nisam ga vidjela tri dana i već ono fali mi jakoooooooooooooo, onak ludim, hehe nemrem vjerovati što se događa samnom onak imam želju i potreba gledati ga svaki dan najkasnije svaki drugi dan......., ono fali mi on, njegov zagrljaj, poljubav, pogled, sve ono on mi fali, od tijela do duše, hehe, joj al dobro pretrpim tu razdvojenost, ono tako je iz dana u dan, moram to preboljeti, a kada idem leći mi je najgore,onak krevet mi je velik, a ja sama u njemu, usamljena sam navečer, fali mi on da mogu zaspati na njegovom ramenu, i da me zagrli i da ugrijem noge na njegovim nogama, hehe i tako te male stvari, ono samo mi on fali.........
Iskreno se nadam da ću sutra moći u školu, jer mi je već dosta biti sama doma, ono samo s mačkom i psom, koji mi samo dosađuju,al ipak i oni su neko društvo.......
Ovo bi bilo sve za danas, nadam se da ću uskoro pak imat neš za napisat,ono ako budem inspirirana, jedino me brine što nemogu naći jednu knjigu, ono nije fer nikad je nema kada ju ja tražim, joooooooooooj, no dobro svima pusa, a posebno jedna velika i slatka pusica mojoj ljubavi................

utorak, 09.09.2008.

Najteže je reći zbogom

I sleep all night
Right by your side
I love to hear your breathin' breathin'
The morning light
Opens my eyes
It’s nearly time
For leaven' leaving

I know that is seems like it's easy for me
All I wish you could feel what's goin' on inside

It's the hardest thing that I ever have to do
To walk away from you when I wanna hold you
It's the hardest thing in every single day
To have to turn away I want you to know that
This is the hardest thing

Another day is years away
I close my eyes to see your face
The more I wait the longer it takes
It fells like time is standing still
Wherever you go whatever you do
I want you to know that you're on my mind

It's the hardest thing that I ever have to do
To walk away from you when I wanna hold you
It's the hardest thing in every single day
To have to turn away I want you to know that
This is the hardest thing

Just let go of your hand
it's the hardest thing
To make you understand
that to love you fell you
Till the time I see you again
It's the hardest thing

Oooooouuuuuuuuu

It's the hardest thing that I ever have to do
To walk away from you when I wanna hold you
It's the hardest thing in every single day
To have to turn away I want you to know that
This is the hardest thing

I sleep all night
Right by your side
I love to hear your breathin’ breathin’



Joj, kako kaže pjesma, najteže je otići i reći zbogom, u ovom slučaju meni je danas bilo najteže reći zbogom mome djedu, joj plakala i plakala i kada se sve završilo napokon je sve bilo u redu, ono našla sam svoj unutarnji mir i to mi je jako veliko olakšanje, nemogu objasnjiti koliko mi je to olakšanje, ono huh.......
Ono joj bio je težan dan, jako težak, onak pokušavam zadržati suze grizem se za usnice, niš ne pomaže, samo teku i teku bez dopuštenja, joj kako bi sve bilo lakše kada bih bila kao robot, jooooooooooooooooooooooooooj..........
Ah ali prošlo je, jad i bol je prošla jednim djelom, a drugi dio će uvjek biti u meni, i uvjek će mi biti žao što je otišao i što sam ostala bez njega, ali eto takav je život, daje i uzima........

nedjelja, 07.09.2008.

Kako je život proklet

Joj kako je život proklet, ono uzme ti čovjeka do kojega ti je toliko stalo, pa zašto si ga uzeo, ah danas mi je djed umro i ja sam na rubu živaca, joooooooooooooooooooj, plačem plačem pa stanem, pa opet iz početka, ono nemrem ih zaustavit idu same od sebe
Joj a kaj je najgore, jučer mi je stari digo živac, ono isuse kriste, izokrenuo je moje riječi i to na najgorij mogući način, ajme majko, a to je bilo da sam ja njemu rekla da želim da mu netko crkne, ono a to bi bio djed, ono kak je to sam mogo reč, pa djed mi je bio djed kojeg nikad nisam imala, ono katastrofa, ono fakat, s time me tako povrjedio, digo mi živac, i onda me natjero da idem jest s njim za istim stolom, katastrofa, joj i onda se ovo desi, pa nemrem bilivit, kaj jato donosim nevolju ili kaj, i sad me to tako jebe u mozak da ono , osječam krivnju ali neznam zašto......
Ono ludim, moji su otišli sve sredit za sprovod, a ja sama doma, izgledam ko zombi, ono počinjem pričati sama sa sobom, a pričam s ljudima jedino kad me neš pitaju, temperatura mi je ono nemam blage kolka, jednostavno ludim ........
Glavno da je sa mojim teddy-em sve ok, pomirili smo se, hvala bogu, barem je nešto dobro u ovom mom životu.......

srijeda, 03.09.2008.

Treba mi vremena, samo malo vremena

Hmmm, teško je, jako teško, ali samo mi treba malo vremena samoj, da razmislim o samoj sebi, i kada ću biti spremna ja ću učiniti što je potrebno, jednosatvno nemogu još, još mu ne mogu pogledati u oći, eto ima i ta jedna stvar čega se bojim, to je zapravo moj strah, pogledati u njegove oči i priznati krivnju, i vidjeti prezir u očima, vidjeti ono što ne želim vidjeti, istinu koja boli, tako je to, istina stvarno bode u oči, i mrzim to, mrzim sebe zapravo, iako nitko nebi reko da imam problema, da je sve u redu, ali najbolje je skrivati osječaje, nikome ništa ne pokazati, nitko ništa ne mora znati, ne želim da me žale, da me savjetuju, ne želim ništa od nikoga, samo želim samoću, želim tišinu i prazninu u glavi, ali te praznine nema, nego je sve puno misli, puno krivnje i žalosti......
Ahhhhhh, prvo moram sve srediti sa sobom, a onda sa njim, kada napokon smirim svoju dušu onda ću moći sve rješiti s njim, nikako drugačije, iako znam da je teško i zapravo osječam se kao da uopče nisam spavala noćas, samo sam puna praznine u sebi, tuge i žalosti, ali i to bi trebalo proći s vremenom, nadam se iskreno.......
Spava mi se, umorna sam, samo bih htjela zaspati i nikad se više ne probuditi, to bi bilo tako lijepo i jednostavno, nebi bilo više muke i tuge, samo bih zaspala i nikad se više ne probuditi a s time bi nestalo sve muke, nebih morala više razmišljati o tome, ali ne mogu........

utorak, 02.09.2008.

Napokon sam shvatila, ali možda prekrasno

Joj koja sam ja glupača, ajme oči me peku od suza, suza za njim, ovo pišem jer se samo tako mogu olakšati, ne želim znati kako je to kad izgubiš nešto vrijedno, ali ja to znam i ipak se ponašam kao idiot prema njemu. Sve ovo što je on napravio je ništa, iskreno to mislim, očito ja nisam normalna, jer se naljutim na svaku sitnicu, svaku koju kaže, iako znam da to ne misli, iako znam da me voli, da mari za mene. Ajem kao da namjerno želim da me povrjedi, pa što je samnom više nit neznam što da radim sa sobom, poludila sam totalno. Sasa stvarno shvačam što radim, ono nisam normalna, ono uglavnom sam ja bila ta koja je bila povrjeđena, a sada ja to radim i to onome kojemu je stvarno stalo, joj ja bi da me grom strefe, jednostavno da me nema, jer sam kukavica da se sama izbrišem sa ovoga svijeta, nemam čak hrabrosti reći mu "oprosti, pogrješila sam", ne nemam jer znam da sam kriva, eto rekla sam i to što nikad nisam. Rekla sam čega se najviše plašim, da sam ja kriva. Ja koja uvijek radi što drugi žele, a ne ono što ja želim. Ljudi mogu tako lako manipulirati mnome, ali ne i on, on to ne radi. Ne to ja radim njemu, i to tako što radim ovakve gluposti.
Joj kada bi samo bilo tako lako reći ovo a ne napisati. Ali ja se neznam ispričavati. Joj zar ovo moram shvatiti preko neke serije. Ajme majko, nitko zapravo nezna što se dešava u meni, ono gledala sam tu seriju koju obožavam, i onda shvatim što sam zapravo napravila, što sam onda napisala, što sam učinila. Tek kada si korak da nešto izgubiš tek onda shvatiš da trebaš sve priznati, ispričati se jer samo tako možeš vratiti ono što je tvoje, ili je bilo tvoje. Samo da je moguče ovim mojim suzama vratiti riječi koje sam izrekla. Ali ne mogu, jer što je izrečeno nemože se vratiti, nema povratka u prošlost nego samo ići prema budućnosti. Jednostavno želim otići, želim ovo zaboraviti, želim nestati ali sa oproštajem. Jasno mi je da moram tražiti oprost jer ne mogu otići sa tim teretom na duši, da sam povrjedila osobu koji je bio spreman sve dati za mene, apsolutno sve, čak i život kada bi to bilo potrebno. Eto žašto ne želim nikakve poklone od njega, jer dobro je rekao kada je rekao da je predobar, da predobar si za mene, iako ovo zvući kukavički ja tebe ne zaslužujem. Ovo se nemože usporediti sa njegovim postupcima, zbog toga što se on pomalo ponaša djetinjasto, ali ne uvijek.
Ali ja, pa ja sam potpuna druga priča, ja se uvijek držim visoko, uvijek se pravim pametnom, dok se ovakvo nešto ne desi, onda tek shvatim što imam i što mogu izgubiti. Hehe, eto sad se jednostavno sama sebi smijem sa suzama u očima, nikakve suze meni sada ne mogu pomoći, nikakve! Dobro su meni moji govorili, da sam sebična i neodgojena. Ali ne u tom smislu da me nisu odgojili, nego da sam ja postala bahata jer su mi previše dopuštali, jer nikad u životu nisam primila batine, jer sam jedinica i neznam što to znači djeljiti radoteljsku ljubav, jer sam uvijek bila bakina i mamina curica, ja sam si sama kriva za sve. I ono što sam sama postigla, sama i uništim. Zašto nemam malo više hrabrosti i pameti u sebi, a ne samo arogancije i gluposti. Zašto ne živim na s. polu gdje nema ljudi koje bih mogla povrjediti. Čak i moja kusa ima više poštovanja nego ja.
Ovo što sam sada napisala, ovo su bile moje najdublje misli, misli koje dolaze iz srca, srca koje drhti, iako će možda netko pomisliti da sam ovo samo napisala kako bih dobila oprost, onda vara! Najrađe bih plakala mami na rameni kao nekada, ali ne mogu, neka me pamti kao veselu a ne sa suzama u očima. Iako znam da ne zaslužujem oprost, molim te Drago, OPROSTI MI.

Ajooooooooooooooooooooooooooooj,hmm il sam u pravu il nisam, al očito ovaj put nisam

Danas 02.09. je godišnjica toga što smo ja i Dado skupa 8mj, i onak dan počne odlično, stvarno super i sve to, ono čestitamo si, i još poslje vidim njegovog tatu, i ono još smo prozborili neku riječ, ono ko normalni ljudi, hehe.....
I onda prvo šta se desilo ono zezancija da je on gotov sa školom, i to ono cerek od uha do uha, al dobro ono kaj bi sad ono zeza me i da je on maturant a ja nisam, pa mu ne uzimam to za zlo, recimo, al dobro, ono to nije niš čudno......
I sad ovoga bila sam ga pitala kao jel bi došo do mene, ono nisam stvarno imala niš u planu, i dobro, i onda mi veli kao pa vidla si me jučer, al dobro kao otiće će do svojih pa bu onda došel, i dobro ono i zadnji sat i ove se dogovorile da će na kavu, ono trebale nas 4 ić, i eto odjebala sam ga zbog njih, ono znam da to nije fer od mene, al ono najviše me jebe to kaj je rekel pa vidla si me jučer, ono a obično je on taj koji mene želi nonstop viđati, i tako to, i onda još mi napiše da su mi frendice važnije od njega, dobro, ok tako misli, neka misli, a opet on je svoje vidil i bil kod njih a sa svojima nebi trebala a opet ja sam njega zvala pa sam ga ja i odjebala, sigurno se negdje ljuti na mene, i znam da bi trebala popričati s njim i ispričati se, al jedino što želim je da se pomorimo, jel znam da će ovo sigurno pročitati i komentirati, i reći da nisam poštena i bezosječajna, i da ga ne volim, i tako dalje, sve ja to znam al ipak pustit ću ga na miru par dana, kad se situacija recimo malo ohladi onda ću ja poduzeti svoj korak, a do tada šutnja tj. tiha misa......
Hehe al mislim da ću ludit ovih dana, zapravo znam da hoću........

ponedjeljak, 01.09.2008.

Nakon duga 3mj

Ajme, ovo je bilo dugo razdoblje, jako dugo, mislim svašta se desilo, zgoda i nezgoda.......
Al ipak jedno je glavno, to da sam ja još uvjek sa svojim teddyem tj. Dadom, iako mu ponekad sinu tako glupe ideje, ono ubi me majko, al dobro naposljetku dođe k sebi, kao npr. sada, prešel jeu krvopije, hmmmm ono ja mu neću biti žrtveno janje, i još mi prodaje onu spiku kao prepustit ću tebi da se raskrvariš a ja ću samo kušati, hehehehehe
Ah, tako je to s njim, al brijem da je to pokupio od onog svoh frenda kak se već zove, hmmm svejedno ja mu ne namjeravam dati krvi, nek pati kad je već ovisan o tome, briga me, to nije moja stvar......
A da ne zaboravim još nešto spomenuti, počela je škola , ono i to danas, al bilo je tako dosadno isuse kriste, ajme majko, a oni prvašići, tako prestrašeni, al opet prave se tako ono fency, joj dođe mi da ih sve išamaram, hehehe ma nebi ja njih, ne uopče !!!!!!!!!!!!!!
Jao, al kako je bilo dobro na moru, iako mi je falilo moje društvo, i da je bilo malo manje fufa na plaži bilo bi bolje, al ono glavno da je bilo komada, hhhhhh ono sve se primjeti, al ipak ja nesmijem dirati, ono imam dečka, smijem samo gledati, a i u Santosu je bilo dobro, ono čagica,hehehehe!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
A u školu mi se uopče ne ide,ono neda mi se, ja bi još praznika, ja bi još čagice, cugice iako je nije ni bilo previše al ipak ja bi na ZRĆEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Hehe eto poludjela sam definitivno, a kako i nebi kad me Dado svako malo zeza i pije mi živce i sad bi mi još i krv pio, ma da nebi, nebi išlo, žalim slučaj mali !!!!
Ono nema nikakve teorije da ću mu dat, ono joj kad me zadnji put zagrlio rasplakala sam se, pa eto i on je mene vidio kako plačem, al iskreno nije me bed toga,, joj totalno je poludio i onda prije neznam točno kolko sam bila tako ljubomorna na neku trebu, joooooooooooooooooj, ono najrađe bi ju poslala na drugi svijet, al neću to još napravit, hehe.......
Kak se kae prvo razmišljaj onda radi, pa tako ću i ja, evo sad ću malo više pisati da se zna tok mog života, hehe
Ah da, velika pusicaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa mojem medeku(teddyu, perverznjaku, pusliću,itd.), i volim ga jakoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo.............................................

četvrtak, 22.05.2008.

Grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

Joj, kako sam ljuta, zašto je mene tako teško shvatiti, zar se tako jako razlikujem od ostalih, ili jednostavno ja ne razumijem druge!
Ono zbog neke gluposti sam se prepirala s Dadom pa neznam ni sama kolko al sigurno više od jednog sata. Jučer sam ga bila ogrebla, pa su mu na vratu ostale tri crvene crte, i kada je to vidio očito je bio i više nego ljut, čak mislim da je bio bjesan!!!
A baš sam se naljutila, kad sam mu rekla da to kaj su ja napravila nije ništa nasprem onoga što je on meni napravio. Trebala sam ga označiti kako je i on mene označio ali na svoj način, i onda mi je rekao da bi me ubio, eto i to sam čula, a po tome on bi već bio mrtav kad bi isto tako ja reagirala, ali ne to se meni nepriliči. Po tome njemu je dozvoljeno da me tako obilježi ali meni nije, jer meni je onda život gotov, mogu se slobodno pozdraviti sa svime!!!
I jednostavno kada sam se naljutila, pa primjetio je to, to moraš biti glup da ne primjetiš takvo što, onda me pitao zašto sam ja ljuta, koji mi je razlog za ljutnju, nisam mu htjela reći, eto i na kraju sam postala tvrdoglava mazga jer ne želim reći ono što mislim, ono što me mući.
Eto na kraju je prihvatio da nema veze, i da nije bitno se raspravljati o tome, ipak nezna zašto sam to rekla, zašto tako mislim, to ipak znam samo ja!!!! A eto i moga mišljenja, zašto on smije to raditi a ja ne, zašto se ja na takvo što nesmijem ljutiti a on da, još k tome da mi prjeti da će me kilnut, iako on tako ne misli,samo to govori u ljutnji, ali ipak nije to lijepo slušati.
I sad je pak počel o nekoj vražjoj ideji, da je bolje umrjeti nego živjeti u ovom jadnom životu, ono stvarno, i onda ta njegova filozofija, da ako on umre da će doći drugi poslje njega i da će me on više usrečiti nego on sada, mislim ono dođe mi da zaplačem, kako to može govoriti. Još da mi isplanira cijeli život i to će biti to.... Mislim, pa nemam više kaj za reč, ono kako može, pa zar nema ni malo suosječanja prema meni, kako bi njemu bilo da ja tako pričam njemu, ha...........

utorak, 20.05.2008.

Napokon malo odmora

Joj sad će malo odmora, barem samo 4 dana, ali i to je nešto!
Joj onako dva dana su prošla kaj sam bila u školi, a bila su ono fakat loša, katastrofa, iako nemam nikad naviku ovdje pisati o školi, ali ovo je za spomen, onak crknula sam u dva dana, tamo sam umorna poslje današnjeg dana, onak cijeli dan u školi pa to nije normalno, onak fakat da crkneš....
Ali ipak u svakom zlu neko dobro, pa tako i u ovom zlu ipak ima nešto dobro, a to je....pa zna se već......moj pusliću koji me uvijek razvedri, a samo da je bio malo duže samnom, ali ipak bolje išta nego ništa, hehe

nedjelja, 18.05.2008.

Malo o ova približno dva mjeseca

Evo da objavim nešt novo, nakon skoro 2mj,stvarno nisam dugo priznajem, ali ko bi se sjetim uz sve probleme u školi, pa starci i tako dalje.....
Nema još puno do kraja škole, hvala bogu.....ono jedva čekam.....a opet svi će mi faliti, osim mojih curka, njih ću vidjeti svaki tjedan možda i previše, ma šalim, nikad nije previše.......
Ipak bilo je i lijepih trenutaka, uvijek bude kada sam sa svojim puslićem, a tada mi je najbolje, iskreno nitko me ne može usrećiti kao on, apsolutko nitko.Ipak on najbolje zna kako me usrečiti,a najgore mi je kada se moram rastati s njime!!! Smrc, to mi teško pada ali se pomirim i s time, moram nažalost! Tako je to, ali kd sam s njim zaboravim na sve gluposti i na sve svađe koje započnem sa starcima, ma i sve probleme u školi i to da sam uvjerena da ako mi se živci ne poprave do kraja tjedan da ću pasti godinu. A onda se slobodno mogu ubiti eto.
Ono i onda mi svi počnu visit za vratom da nećeš pasti godinu, da se samo moram potruditi, a meni je već pun kufer učenja, truda i svih bedastoća kojih se tiću škole, a kaj je najbolje starci mi nit neznaju za to! A ak saznaju, ma uope ne želim ni razmišljati o tome, ono stvarno, ne želim slušati njihove pričice za laku noć da se moram potruditi i da sam pametna cura, i da ja to mogu, ma samo me još više raživciraju!!!
Ono znam da mogu naučiti to, ali jedno kad nemožeš a drugo kad ti se neda, a meni se fakat neda jer sam već sva izmučena sa školo i svime time.......
Ono više nemogu sve to izdržati,onak škola pa još razdvojenost od njega, ma život nije fer, a opet za školu sam si sama kriva, a opet najrađe bih sve pustila kvragu, da se ne moram mučiti al opet, nada je u meni da će na kraju biti sve u redu, i iskreno živim zbog njega, zbog nikoga drugoga, on je moja svjetlost na kraju tunela......
Vjerojatno ljudi misle da sam luda ili tako nešto, a opet razumijem ih, onak ja koja sam bila štreberica, sada sam sve iznenadila sa lošim ocjenama, a ono što je njima teško meni ja lako i to prelagano, a ono što se dešava u kući, ne želim ni razmišljati o tome, kako me neki dan stari raživčanio joj htjel sam ga zadaviti, al ono kaj mu ja mogu, ja klinka od 17god, eto to sam ja za njega, klinka koja nezna cjeniti sve što je on za mene učinio!!!
Ah a ponekad ga čak razumijem zašto sep onaša glupo prema meni, ali mrzim kada se ponaša zaštitnički prema meni, ma on je gori od stare al šta se može tako je kako je......
A opet dođe trenutak kad se počnem plakati i razmišljati o svemu, i dođem do ideje da prestanem živjeti, ali nije vrijedno toga, nikad nije ni bilo, ono zbog svojih staraca, iako mi je teško priznati ipak ih volim možda i previše, i zbog Dade, nebi ga voljela ostaviti samoga, mislim da mi to nikad nebi oprostio, ipak nije se lako oprostiti s voljenom osobom, i to još na sprovodu......
Ali ta ideja ne potraje dugo, kad se isplačem i razmislim o svemu nije moj život tako loš, pa oko mene su ljudi koji me vole i brinu se za mene i ništa mi više ne fali, osim što bih voljela više vremena provesti sa svojim medekom, ali kada je to nemoguće, onda samo mogu trpit i šutit, ništ drugo!!!! I onda kad se sjetim kako je daleko, joj ne želim ni pomišljati na to, odma mi navrnu suze na oči iako nebih trebala nije toliko daleko ali meni se čini kao da živi na drugom kontinentu, a kako vrijeme prolazi bez njega, sporo kao da prolaze godine a ne minute i sati, jao pa ja sam potpuno opsjednuta njime, ali ipak drago mi je,ali ipak brinem se ponekad kada mi se ne javlja po par sati, ono di je, šta radi, pa zašto se ne javlja? Ono zabrinuta sam, iako je to ludo ali neka, imam i razlog zašto je to tako. A razlog se zove LJUBAV, eto što ljubav čini od čovjeka, potpuno poludi, ali na dobar način, naravno!!!
Eto to je sve za danas, koji drugi put malo vieš, hehe.......

nedjelja, 30.03.2008.

Joooooooj, kakvih ja imam zgoda i nezgoda sa Dadom.....

Heheheehee, šta ću ja sa Dadom, taj dečko je jednostavno hiperaktivan i to previše , moram ga nekako smiriti i to pod hitno jer ću izgubiti kontrolu nad sobom,hehehe!!!!!! Zna me nasmijati , pa ponekad i rastužiti , ali ipak ja ga volim takvog budalastog kakav je !!!!! Joj kako sam se neki dan naljutila na njega, a baš se ponaša kao idiot kad je pokraj njega netko od njegovih. Neznam možda se srami a neznam možda ja onda postanem prozirna!!! Heh, kad bi znala ,ali sama sam sebi rekla da neću plakati zbog sitnica!!!! Ali zna me i tako usrečiti, joj a voli me izazivati, hehehe , najrađe bi ga zaskočila................
Joj a najgore kad prolaze dani bez njega , ko da brojim godine a ne sate, a kad ga pak vidim za par dana najrađe bi mu skočila za vrat ali se suzdržim, ono nesmije on baš sve znati, posebno to da je on moja slabost, moja slatka slabost!!!!!!! Njamiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

petak, 28.03.2008.

Husky

Ovi psi, bolje rečeno moji budući psi, sibirski haskiji su predivni, dobri i pametni psi!!! Moja je želja bila da dobijem dva psića za rođendan, ali kako je moj rođendan tek u 12 mjesecu, kupit ćemo ih malo ranije, prije ljeta vjerojatno, odlučila sam se za ovu pasminu jer je presladak!!!!!! Ovaj pas je velik, društven, zaigran, baš ono što očekujem od psa!!!!!
A sad malo više o njima, za one koji ga žele nabaviti kao i ja!!!
U principu ovim psima uopće ne pristaje uobičajena uloga obiteljskog psa, makar bi jedna sportski orijentirana obitelj bila još najprikladnija za njih. Haski je cijelom svojom dušom pas za vuču saonica.
Ako ga želite nešto naučiti, morate se energično i dosljedno primiti posla, povrh toga morate imati puno strpljenja i razumijevanja za narav jednog polarnog psa. Haski je poslušan samo onda ako uvidi smisao neke naredbe. U svakom slučaju bilo bi dobro, prije nego nabavite haskija, stupiti u vezu sa stručnjakom za polarne pse ili nekim udruženjem.
Sibirski psi se, kao životinje koje žive u čoporu, dobro slažu s drugim psima. Mačke i male kućne životinje nisu baš idealne za suživot s haskijem. S djecom se dobro slažu. Ne vole biti sami, savjetovali bismo vam da odmah nabavite više haskija.
Neovisan i tvrdoglav, inteligentan, pun energije veseo, voli lutati i veoma je orijentiran na čovjeka i privržen svojoj obitelji. Ljubazan je prema svima i zbog toga nije dobar pas čuvar.
Haski ima dvostruku dlaku, pokrivna dlaka je ravna, srednje duga i priljubljena, poddlaka je mekana.
Sve boje i kombinacije su dozvoljene. Najčešće su siva, crna, crvena i šarena. Dlaka je oko glave i na donjoj strani trbuha svjetlija. Kod ove pasmine su dozvoljene plave oči.
Povremeno je potrebno iščetkavanje otpalih i odumrlih dlaka, pogotovo za vrijeme linjanja. Dlaka će ostati ljepša ako ga držite vani u boxu.
Ovoj pasmini je potrebno puno kretanja i tu ne postoji mogućnost kompromisa, kao kod nekih drugih pasmina. Ako se želite baviti utrkama psećih zaprega, onda je haski najbolji izbor. Oni su poznati u
cijelom svijetu po svojoj brzini. Ako nemate vremena za taj hobi (nekoliko puta tjedno haški bi trebao vući saonice), bolje je da si izaberete drugog psa. Usamljeni haskiji, koji k tome nemaju dovoljno kretanja, reagiraju jakim zavijanjem. Premalo pažnje i brige će ih izazvati da reagiraju svojeglavo i tvrdoglavo. Na šetnju ga izvodite samo s uzicom jer nije sigurno da neće odlutati.
Sibirski haskiji mogu s jednim ili više drugih pasa izvrsno živjeti vani u psetarnici. Njihova dlaka ih štiti kod svakog vremena. Ljeti treba malo pripaziti da ne rade previše.
To bi bilo dovoljno što morate znati

četvrtak, 27.03.2008.

Moja best frendica

Moj najbolja prijateljica je Ines, poznajemo se već 8 godina, od osnovne škole, a što je najbolje mi idemo skupa u srednju i sjedimo u istoj klupi! Heh, ponekad se znamo prepirati ali to je sve iz ljubavi, ništa što kažemo u ljutnji ne mislimo ozbiljno. Ipak ona mi je poput mlađe sestre, mi smo dvije različite osobe i baš zbog toga se dobro slažemo!!!! Kad ju zatrebam ona će biti uz mene, moja potpora i moje rame za plakanje!!! A zna se, da ću i ja njoj uvijek pomoći u svakom slučaju!!!! Eto zato kad se nas dvije nešt durimo jedna na drugu to je smak svijeta , ko da nam se srušio svijet. Ali to nikad ne potraje dugo, samo par dana najviše . Hehe, iako nas tada svi smatraju budalastima ali ipak ponos je na prvom mjestu, takve smo mi cure !!!!
Odlučila sam napisati temu o prijateljstvu jer mislim da je to jedno od važnijih stvari u životu!Bez prijateljstva ne možeš ˝živjeti˝! Najvaznije je imati dobrog prijatelja,da ti pomaže i ti njemu! Bez prijatelja mislim da si izgubljen i da ti život više nema smisla!Najgore je izgubiti prijatelja kada se bezveze posvađate ili najmanja sitnica ugrozi vaše prijateljstvo!!! Najveća pusa na svijetu šaljem svojoj najboljoj prijateljici Ines!!!!

[IMG]http://img329.imageshack.us/img329/2081/dsc00134wi3.th.jpg[/IMG]

27.03.2008. u 21:02 • 0 Komentara • Print • # • ^

Jučerašnji dan 26.ožujka

Jučer smo slavili Dadin ročkas, iako sa zakašnjenjem, ročkas mu je prošo i to prije 7 dana al bilo je dobro. Al moglo je i bolje, al ipak dobro smo se zabavili !!!! Malo smo se zezali na njegov račun, dobro malo puno , al sve je on to meni vratio .Al dobro, najeli smo se i napili i bilo je dosta dobro !!! Osim ovih mlađih koji nisu zaslužili alkohol !!!!!Hehe, a kakve je strahove proživio onaj biljarski stol, ajme bilo je šlatanja, cmizdrenja po njemu, isuse ono fakat !!!!Na kraju je bilo i malo ljutnje ali sve se dobro sredilo, hvala bogu!!!!!

27.03.2008. u 20:36 • 1 Komentara • Print • # • ^

Prvo pa ja

Bok ljudi! Ja sam Irina i imam 17 god, barem trenutačno dok ovo pišem. Da vas malo upoznam sa sobom, nisam tolko komplicirana pa nit nemam baš puno za napisati. Rođena sam 8.12.1990 u znaku strijelca ali u podznaku lava, vatrena sam to se vidi po priloženom horoskopskom znaku. Rođena sam u Moldaviji iako većina ljudi nezna di je to, ali nema veze i onako većinu svog života živim u Zagrebu. Živim zajednom sa svojim roditeljima barem za sada, dok se ne udam. A onda će biti ĆAO PEPA!!!!Obožavam životinje, možda zbog toga što sam po kineskom zodijaku rođena u znaku BIJELOGA KONJA! Zato sam odlučila pohađati Veterinarsku školu! Doma imam dosta živina, a to bi bilo ovako: 2 psa(Luna I Leo) i dvije tigrice(Tweety i Kešo). Uskoro bih trebala dobiti još 2 haskija i mačka. Što se tiče mog ljubavnog života pa to je duga priča, neču spominjati prošle ljubavi, iako je bila samo jedna prava, on bi znao tko je da pročita ovo , ali sada je bitan samo jedan jedinstveni do kojeg mi je stvarno stalo, a to bi bio moj puslić bolje rečeno moj Dado! Što se tiče mojih prijatelja, imam ih stvarno dosta iz cijele Hrvatske a i šire, ponosim se time!!!! Ali par njih moram spomenuti, a to su Ines, Luc, Matea, Čiči, ima njih jo........ali ih je previšeAli svima šaljem puno pozdrava i puno pusica!!!!!!

27.03.2008. u 19:23 • 5 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje.